Ovaj vodič je napravljen za sve koji žele da počnu, ali ne znaju odakle. Ne pretpostavlja prethodno iskustvo ni određeni nivo kondicije.
Jedan od najčešćih razloga zašto people odustanu pre nego što počnu je što pokušavaju da nađu "slobodno" vreme. Slobodno vreme retko postoji samo od sebe. Mora se napraviti.
Razmislite o jednom delu dana koji je relativno predvidljiv. Jutro pre posla, pauza za ručak, sat posle večere. Nije važno koliko je taj period kratak, važno je da je redovan. Čak i 15 minuta u isto vreme svakog dana gradi ritam koji telo i um počinju da prepoznaju.
Pokušajte da aktivnost "prikvačite" za nešto što već radite. Ako svako jutro pijete kafu, možda je šetnja pre kafe prirodan sledeći korak. Ovo se u psihologiji navika naziva "ulančavanje" i čini novu naviku mnogo lakšom za usvajanje.
Zakazivanje aktivnosti u kalendaru, kao i svaki drugi termin, povećava verovatnoću da će se desiti. Tretirajte ga kao obavezu prema sebi.
Vežbanje koje mrzite neće postati navika, bez obzira koliko je efikasno. Ovo je jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti na početku.
Pitajte se: šta je aktivnost koja vam se ne čini naporna, već prirodna? Možda je to šetnja uz muziku. Možda plivanje jer vam se sviđa osećaj vode. Možda ples u dnevnoj sobi. Sve su to valjane opcije.
Na početku, jedini kriterijum je da se aktivnost desi. Intenzitet, trajanje, tehnika, sve to dolazi kasnije. Prioritet je da se navika uspostavi.
Početnici često počinju previše intenzivno. Prvih nekoliko dana su motivisani, rade previše, telo ne može da se oporavi na vreme, dolazi do bola ili umora, i motivacija pada. Ovo je jedan od najčešćih obrazaca koji vodi odustajanju.
Umesto toga, počnite s manje nego što mislite da možete. Ako mislite da možete hodati sat vremena, hodajte 20 minuta. Ako mislite da možete raditi 30 sklekova, radite 10. Ostavite prostor da se telo prilagodi.
Postepeno povećavanje trajanja ili intenziteta, malo po malo svakih nekoliko nedelja, daje telu vreme da se adaptira i smanjuje rizik od povrede ili izgaranja.
Pravilo koje mnogi nalaze korisnim: svake dve do tri nedelje povećajte trajanje ili intenzitet za malo. Postepena progresija je ključ dugoročne doslednosti.
Praćenje aktivnosti nije o performansama. Nije o tome da budete bolji od nekoga ili da ispunite neku normu. Reč je o tome da imate uvid u ono što ste zaista uradili tokom prethodnih nedelja.
Jednostavna beleška, čak i samo "hodao sam 20 minuta u utorak", gradi sliku napretka kroz vreme. Kada vidite da ste bili aktivni 12 od 14 dana, to je opipljiv dokaz promene koji motiviše za nastavak.
Alat za praćenje može biti sveska, aplikacija na telefonu, ili jednostavan kalendar gde zaokrujete dane kada ste bili aktivni. Forma nije važna. Važno je da beleška postoji.
Svako ko gradi novu naviku prolazi kroz periode kada se ne desi ono što je planirano. To nije neuspeh, to je normalnost.
Nastaje zbog bolesti, puta, stresa ili jednostavno gubitka ritma. Rešenje je uvek isto: što pre se vratite, bez retrospektivnog ocenjivanja zašto se desilo.
Motivacija dolazi i odlazi. Navika ne sme da zavisi od motivacije. Kada motivacije nema, oslonite se na rutinu. Kratak trening koji se desi vredniji je od savršenog treninga koji se ne desi.
Tuđi napredak nije merilo vašeg. Svako telo, svaki životni raspored i svaka polazna tačka su različiti. Jedino poređenje koje ima smisla je sa sobom od pre mesec dana.
Fizičke promene dolaze polako i nisu uvek vidljive. Ali postoji mnogo načina da primetite napredak pre nego što se pojavi u spoljašnjosti.
Lakše se penjete stepenicama. Manje se zamaraju. Bolje spavate. Raspoloženje je stabilnije. Ovi znaci dolaze ranije od vidljivih fizičkih promena i jednako su vredni kao merila napretka.
Pratite šta primetite, ne samo šta izgledate. Beleška o tome kako se osećate posle aktivnosti može biti snažan motivator da nastavite.
Kontaktirajte nas ako imate pitanja o sadržaju vodiča ili ako tražite dodatne informacije.
Pišite nam